Septembar je jako važan mesec. Mesec znanja, važan za svaku školu. Tako je bio i jako važan za našu “Babybelista” školu, jer je na samom početku meseca organizovana radionica simpatičnog naziva “Bolnica za medvediće i omiljene igračke”.
U prelepoj bašti zemunske “Bombonice” organizovana je pomenuta radionica u kojoj su jednako uživali i mališani i roditelji.
Tačno u 17h (jer se na zakazan pregled ne kasni!), počeli su da pristižu mališani noseći u naručju svoje najbolje plišane ili gumene drugare. Ništa manje tačna nije bila ni druga grupa mališana i roditelja koja je stigla tačno u 18:30, jer “Babybelista” kao i uvek poštuje zdravstveno protokol u skladu sa vanrednim merama i jako vodi računa o broju ljudi okupljenih na određenom prostoru.
Deca su kroz igru i smeh, naučila kako da leče svoje igračke, koliko je bitna briga o zdravlju, i najbitnije, naučila su kako da se oslobode bespotrebnog straha od belih mantila.
Roditelji su takođe imali prilike mnogo da nauče, dobili su savete stručnjaka iz različitih oblasti medicine i rešili mnoge nedoumice.
Azetabio” , “Babybelista”, Hristina “Fizio-mama”, Dr Dragana Radičević, stomatolog i “Milogos” logoped napravili su tim koji dobija. Sjajna kombinacija pravih stručnjaka, na pravom mestu, u pravo vreme. Hristina “Fizio-mama” predložila je vežbe i masažu. Učila decu kako da isprave ravna stopala ili kako da spreče krivljenje kičme uz razne rekvizite…
Dr Dragana Radičević pokazala je mališanima kako da brinu o higijeni zuba i usta…
“Milogos” tim je strpljivo odgovarao na sva pitanja roditelja…
A gde su smeh i igra uz koju se uči, tu je obavezno i muzika. Muzičku radionicu “Zvečkalica” predstavila je divna Katarina, pokazala je zainteresovanoj deci koji se instrumenti koriste na časovima, a roditelji su mogli da saznaju gde još ima mesta za upis.
Svi su otišli sa radionice širokog osmeha, punog srca, ali i punih ruku poklona za koje se “Babybelista” kao i uvek pobrinula. “Babybelista” tim, na čelu sa svemogućom Tatjanom je još jednom pokazao da za njih nema granica.
Mada, mora se priznati da su svi gosti, ipak, imali jednu zamerku, i to istu. Što nije duže trajalo!
Hvala svim saradnicima koji su podržali ovaj projekat a veliko hvala Zorani Dvokić na podršci i poverenju.
Tekst : Aleksandra Rajković Ristić
