Treba li deca da nose maske i može li da se javi rep epidemije? Kako se treba ponašati u vrtićima? Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, pred polazak dece u vrtić, kaže da samo 4 odsto dece ima korona virus bez simptoma, što ukazuje na to da su male šanse da dete unese virus u ovaj kolektiv.
Još su manje šanse ako se uzme u obzir i to da je preduslov da dete prilikom dolaska mora da bude potpuno zdravo. On, međutim, ne isključuje mogućnost da se sa početkom rada vrtića, ne pojavi neki rep epidemije.
Na samom početku razgovora za naš portal objašnjava koji su sve preduslovi da dete krene u vrtić, ali i zašto deca ne treba da nose maske prilikom boravka u njima.
– Prvi preduslov je da sva deca potpuno zdrava uđu u vrtić, relativno je mala šansa da dođe neko ko je zaražen. Drugi uslov je da moraju da budu male grupe, nikako veće od 7, dakle petoro do sedmoro dece. To su sve iskustva onih koji nisu prekidali vrtić kao što je Švedska, i onih koji su ponovo krenuli kao što su Nemačka, Norveška… Čak su u nekim zemljama i škole počele – kaže prof. dr Konstantinidis i objašnjava zašto mala deca ne bi trebalo da nose maske:
– U uzrastu od 3 do 5 godina nije moguće nositi masku. Ta saradnja je moguća sa decom tek posle 6 godina. Oni maske ne treba da nose, jer u svojoj igri i načinu života, nije za očekivati da će se deca pridržavati nošenja maski, već će je skidati, stavljati, spuštati, i onda će ta maska, ukoliko negde na površini ima virus, u stvari, biti samo izvor zaraze. Dakle, deca ne treba da nose maske u vrtićima, vaspitačice treba. Takođe, deci bi trebalo meriti temperaturu na ulazu, proveriti da nije šmrkavo kada dođe, a može još jednom u toku boravka.
Rizik od zaraze i u kući
Podseća da prostorije moraju da budu potpuno dezinfikovane, čistije nego što je uobičajeno. Ističe da će deca biti u određenom riziku od zaraze i u kući, posebno što roditelji kreću na posao, koji će imati kontakte.
– Svega 4 odsto dece ima koronu bez simptoma, iako se verovalo da ih je više i to je ono što je dobro. Oko 56 odsto, prema svim anketama ima blažu kliničku sliku, više od jedne trećine ima srednju a veoma mali broj tešku. Niko do sada u Evropi, među decom do 10 godina, nije preminuo, bar prema podacima koje imam zaključno sa 28. aprilom. Inicijalno se mislilo da je mnogo više od 4 odsto dece koja nemaju simptome. Tako da, pošto samo potpuno zdrava deca mogu u vrtić, jako su male šanse da će oni sa sobom doneti virus – kaže naš sagovornik.
On dodaje da se tegobe i kod dece izražavaju u vidu malaksalosti, povišene temperature, kašlja, eventualno zapušenog nosa. Kaže da se kod dece može pojaviti i proliv, koji nije nešto posebno izražen, dok se upala pluća javlja znatno ređe.
Navodi da se pojavio i jedan relativno težak oblik zaraze koji se javlja jednom na 5.000 do 10.000 slučajeva, radi se o sistemskoj antiinflamatornoj bolesti, ili kavasaki sindromu.
– On je prvo opisan u Engleskoj, a zatim su ga opisali i Španci i Italijani. Taj oblik je veoma redak, kod nas je skoro pa na nivou statističke greške, ali postoji mogućnost da se javi. Niko, međutim, od njega nije preminuo. I, treba biti veoma oprezan sa davanjem te dijagnoze, koja svakako jeste povezana sa kovidom, ali kavasaki se javlja i usled drugih virusnih i bakterijskih infekcija – objašnjava prof. dr Konstantinidis.
Da li je 11. maj dobar datum za polazak?
Prema njegovim rečima, kako epidemija jenjava izvor zaraze u školici ne bi trebalo da bude mnogo i znatno veći nego u porodici, ali ističe da pedijatre čeka posao. Ne isključuje mogućnost pojave repa epidemije zbog početak rada ovih kolektiva.
– Školica treba da bude, pre svega, za one čiji roditelji rade, i koji to ne mogu izbeći. Primera radi, oko 30 odsto zdravstvenih radnika ima potrebu za vrtićem, tako da ga ne možemo izbeći iako postoji veliki i opravdan strah. Sad, da li je 11.maj pravi datum ja to ne bih licitirao, prepuštam to epidemiolozima da procene. Ali, mi kasnimo jednu do dve nedelje koji su 4. maja i koji, takođe, 11. maja otvaraju, pa mi se čini da nije velika stručna greška, a mislim da niko to ne zna – kaže on.
Navodi da je njihova preporuka bila da se subvencionira jedan od roditelja, da bi deca još bila kod kuće, ali je svestan da i mnogo jače ekonomije to ne mogu da izdrže:
– S tim što nije rešenje ni da radiš od kuće i da čuvaš dete.
Rep epidemije
Dodaje da očekuje da će pedijatri imati više posla.
– Nije nerelano očekivati da se neće pojavito rep epidemije kod dece. Vrlo je verovatno je da će do nekog doći, ali to je rizik u odnosu na korist, za pokretanje ekonomije. Međutim, to je prihvatljiv rizik. Mislim da se mi po broju obolele dece uklapamo sa svetom. Svuda u svetu je broj obolele dece ispod 10 godina, manji od 1 odsto. U Španiji je 0,8, u ostalim zemljama Evrope od 0, 4 do 0,6 odsto. Dakle, vrlo mali. Poslednji podaci izneti za nas su 100 dece. Čak i da je 200, naši statistiku vode do 19 godina, mislim da imamo 0,3 ili 0,4 odsto obolele dece do 10 godina – navodi Konstantinidis.
Za kraj naglašava da se ne sme prekida vakcinacija protiv drugih bolesti prema našem kalendaru obavezne imunizacije.
– To, u stvari, može da bude najveći rizik na jesen i na zimu, u tom slučaju bi deca platila danak od običnih bolesti, poput malih boginja i ostalih bolesti, protiv kojih imamo vakcinu – istakao je on.
KORONA virus kod DJECE: Simptomi i kako prepoznati da je u pitanju COVID-19
KORONA U TRUDNOĆI: Da li su trudnice i bebe pod povećanim rizikom od virusa COVID-19?
Ojačajte imunitet vaših mališana: Namirnice – čuvari zdravlja
