Kakve fraze koristite u komunikaciji sa decom?
Kada deci non-stop ponavljamo iste, slične i pogrešne fraze, dolazi do potpune „kakofonije“, odnosno, deca prestaju da nas čuju. U nastavku su primeri kako postići željeno ponašanje kod dece, uz malu promenu načina na koji im se obraćamo:
Ne zna se kada je reč “obaveza” dobila loš prefiks, ali je nažalost mnogi tako doživljavaju. Upravo iz ličnog doživljaja, nastaje i “ton” uz koji ova reč ide, a koji osećaju čak i mala deca. Kada “obavezu” predstavite kao nešto loše, odnosno, kao posledicu za određeno nekorisno ponašanje, prvo na šta nailazite je – otpor.
“Nisi bio dobar. Idi momentalno namesti svoj krevet!” – u ovom slučaju, nameštanje kreveta dođe kao kazna. Šta mislite, kako će dete koje raste uz ovaj vaspitno-leksički stil reagovati na kućne poslove?
Postoji velika razlika između NAREDBE I DOPRINOSA. Ona se ogleda upravo u komunikacionom stilu.
Hajde da se vratimo par koraka unazad, i sagledamo komunikaciju dok su deca mala.
Kada deci non-stop ponavljamo iste ili slične fraze, dolazi do potpune „kakofonije“, odnosno, deca prestaju da nas čuju. Zato je leksika koju koristimo važna.
U sledećim redovima pronaći ćete zamenu za fraze i obraćanje koje vam potencijalno ne donosi rezultat. Potrebno je da budete dosledni, da vežbate Vi sami, jer ako jednom upotrebite predloženo, neće se mnogo promeniti.
Dakle, upornost, i prevaspitanje samih sebe, je početak konstruktivnijeg odnosa sa decom.
Evo primera kako postići željeno ponašanje kod dece, uz malu promenu načina na koji im se obraćamo:
„Ne! Paziiiii!!!“ zamenite sa:
„Molim te, budi pažljiv, seti se šta smo pričali o sigurnosti.“
„Prestani da se dereš! Ućuti više!“ zamenite sa:
„Molim te govori tiše.“ Ili „Ako želiš ovako sjajno da pevaš glasno, molim te idi u svoju sobu.“
„Pet puta ti kažem! Uradi više!” zamenite sa:
„Da li želiš sama da se obuješ ili želiš moju pomoć?“ „Hoćeš sam da uđeš u sedište ili želiš da te ja smestim?“
„Sram te bilo!“ „Trebalo bi da znaš kako se ponaša!“ zamenite sa:
„Šta možeš da uradiš sledeći put da se ovo ne bi ponovilo? Jesi li nešto naučio iz ove greške?“
„Ne! Prekini!“ zamenite sa:
„Molim te nemoj da diraš bebu tako da joj ne prija. Molim te polako mazi kucu…itd.“
„Polazi, odmah!“ zamenite sa:
„Vreme je da krenemo za desetak minuta. Hoćeš još malo da se poigraš, pa krećemo…“
„Nema više kupovine igračaka! Nema para!“ zamenite sa:
„Da li želiš da ovo stavimo na listu tvojih rođendanskih ili novogodišnjih želja?“
„Prestani da kmeziš i kukaš!“ zamenite sa:
„Hajde da zajedno brojimo do pet, udahnemo i brzo izdahnemo, a onda možeš da kažeš šta želiš.“
„Ne trči!“ zamenite sa:
„Hodaj!“
„Ne udaraj se!“ zamenite sa:
„Molim te budi nežniji/a.“
„Ne bacaj svoje igračke!“ zamenite sa:
„Molim te složi svoje stvari gde im je mesto.“
„Ne razgovaraj tako sa mnom!“ zamenite sa:
„Zamolila bih te da mi se obraćaš pristojno i koristiš lepe reči.“
„Ne lupaj vratima!“ zamenite sa:
„ Molim te lakše zatvaraj vrata, bez jakog zvuka.“
„Ne prekidaj me dok govorim!“ zamenite sa:
„Molim te sačekaj da završim sa onim što želim da kažem, pa će doći tvoj red.“
„Smiri se!“ zamenite sa:
„Kako mogu da ti pomognem?“
„E, sad je dosta!“ zamenite sa:
„Da li želiš jedan zagrljaj?“
Ovo je najkontraverznija zamena, jer rodtelji veruju da loše ponašanje ne treba nagraditi zagrljajem.
Ono što je važno jeste da pošaljete ljudsku poruku da volite svoje dete čak iako je nevaljalo, ali da ne podržavate njegovo ponašanje.
To su dve potpuno različite stvari.
Ljubav, zagrljaj i smirenje od ljudi čine čuda. Jedan zagrljaj umesto udarca po guzi ili kazne, može od vašeg deteta načiniti čoveka. Da, toliko je jednostavno, jer pokazuje podršku.
Na taj način vaše dete jednog dana neće odrasti u nesigurnog pojedinca koji svoju ličnu vrednost non-stop želi da potvrdi kroz majku ili oca, bez mogućnosti da samostalno reši problem, ili stalno tražeći u drugima roditelje.
Kroz zagrljaj kao formu reakcije na neadekvatno ponašanje, dajete detetu do znanja da ljubav i podrška postoje, i da ne odobravate ponašanje, a ne samo dete. Posledice će svakako uslediti, no to ne znači da ljubav izostaje.
Kada god pomislite, čitajući bilo kakve stručne savete, kako vi to zapravo sve radite, ali u slučaju vašeg deteta ništa ne funkcioniše, jer je „Na oca, babu, komšiju, takav mu je horoskop“ itd. preispitajte dvaput šta zapravo Vi radite.
U kakvom ste mentalnom stanju, kakav je vaš emocionalni odgovor na čitavu situaciju?
Jeste li srećni, umorni, zadovoljni, revoltirani, usamljeni?
Šta govorite sebi i ostalim ukućanima, kako komunicirate?
Kroz poštovanje, ili koristite često sarkazam, brecanje, dreku, psovke? Koliko vam je „kratak fitilj“?
Koliko zaista imate strpljenja za dete?
To ćete lako izmeriti.
Odbacite ideju koliko bi trebalo da imate strpljenja, i zapitajte se šta vi zapravo radite sa detetom. Vodite spisak nedelju dana. Zapišite svaku aktivnost koju ste imali sa detetom.
Primer: osnovna briga ( presvlačenje, jelo, kupanje), maženje ( zagrljaji, poljupci, lepe reči), aktivnosti ( napolju i unutra: lopta, igra, kocke, crtanje, kuvanje, kreativnosti, lutkice, šivenje, pravljenje itd.) edukativno vreme ( čitanje, razgovori o raznim životnim temama shodno uzrastu, pevanje, sviranje).
Osvestite način na koji razgovarate sa detetom. Upravo je TO prvi temelj za formiranje jezika, vokabulara, odnosa, načina, uverenja i vrednosti.
Dakle, nije dete „malo“ pa „ne čuje i ne razume“. Dete upija ton, vibraciju, ferkvenciju i način.
Kada vam se sutra bude obratilo s nepoštovanjem, vratite se korak nazad, i razmislite s kim ste sve pred detetom razgovarali na isti način.
Da li ste takođe i u komunikaciji sa detetom koristili slične izraze, fraze ili ton?
Osvešćenost je OBAVEZA svakog roditelja. Vaša obaveza prema životu koji ste podarili detetu, jeste da mu obezbedite najbolji temelj.
Šta će biti detetovi finalni izbori, zavisi mnogo više nego što mislite od VAS a ne od sudbine.
Pre nego što krenete na konsultacije sa astrolozima i vračarama, pre nego što prevrnete šolju da vidite kakav vam je brak i hoće li dete upisati fakultet, pogledajte u ogledalo.
Šta Ti zaista radiš za boljitak svoje dece?
Komunikacija je ključ. Promeni sebe unutar komunikacije, i gledaj kako se menja dete.
Preuzeto sa Mame bez drame
Roditeljski autoritet kod djece i kriza autoriteta: Kako se nositi sa djetetom koje viče i prkosi?
GREŠKE U VASPITANJU koje najčešće pravimo: Previše pohvala i očekivanja, premalo granica…
Postoje li razlike između prvog i drugog djeteta? Ovi crteži sve objašnjavaju!
